Ko o čemu, vojnik o pustenju . . .

Ponekad Emili nešto skuva za nas a ponekad mi za nju. Silno smo se začudili kad spremi tzv salatu od voća i povrća, isjekla jabuke banane krastavac i umeljala u majonez!!! Jedemo mi salatu, jede ona nas hehe. Izgleda smo joj istim uzvratili ono jedanput kad servirasmo paradajz, krastavac i luk sa malo sira, da ne kažem, srpsku salatu. "Vi miješate luk sa povrćem!!! Kako čudno!!!" - zaprepasti se ona. A prije neki dan nam je priredila pravu pravcatu gozbu, četiri jela i riža (hljeb nasušni). Riba sa nekim bijelim sosom, divno divno. Pa kupusčići (tj prokeljice, nikad ne znam kako se to zove) i mrkva preliveni ko nekim bešamel sosom. Pa mljeveno meso isprženo sa dva puta toliko luka i nekim začinima egzotičnim, autentičan ukus uistinu. I posljednje bjehu tikvice sa jajcima, uh nešto je u njih dodala, meljala sam posata i odustala od junačenja. Hvalila sam silno sve ostalo da ne primijeti kako je to jedno monstruozno hehe :) E loš sam čovjek, hoću kazti, predivnu cimerku imamo i baš nas fino gosti!