Znam da samo ja pajserka ovo nisam znala al...

E kako sam ja fino popizdila....e jesam pajserka čudo jedno....i tako ja svakih par dan u Raiffeisen banku ( na jasle, što bi rekli stari ), podižem crkavicu i preljubazni likovi na šalterima vazda složno ponavljaju: 'vaše trenutno stanje je tolko_tolko a vaš dozvoljeni minus je pa_nešto_malo_veće'. I šta ti je dobar, neiskvaren, naivan (da ne kazemo duduk) čovjek ( prim.prev JA) ..ja po defaultu skapirala da je taj dozvoljeni minus u visini jedne plate prosto jedna pogodnost, nešto što ti banka daje iz čiste zahvalnosti i povjerenja što ti baš kod njih oćeš da primač svoju crkavicu (mislim, ja bi to tako uredila...)... i udarila ja zadnjih ovo par mjeseci po minusu najstrašnije...taman legne plata..pozitivna nula potraje dok ja taj dan uteknem s posla i opet nagarim po minusu...Majkemi, ja bila ubijeđena da je to sve džab-džaba...
a onda iz novina prosvjetljenje( aka šamarčuga)..pa ako neko NEKIM LUDIIIIM SLUČAJEM NIJE ZNAOOO..EVO:
Prema podacima Narodne banke Srbije iz juna ove godine, to zaduženje je na dan 31. maja bilo 115 miliona evra. Retki su zaposleni koji ne koriste pozajmicu po tekućem računu, koju većina banaka odobrava u visini jedne plate. Iako je pozajmica predviđena za povremeno korišćenje, većina ulazi u minus, postepeno ili odjednom, najčešće do maksimuma, a potom se teško vraća u plus.
Pojedine banke imaju uslov da na svaka tri meseca, ili šest, klijent mora da bude na takozvanoj pozitivnoj nuli da bi korišćenje dozvoljenog minusa bilo produženo. Druge, pak, s prvom uplatom primanja na tekući račun odobravaju pozajmicu do daljeg, a važno je da je plata redovna.
Bankari dobro zarade na dozvoljenom minusu, a novac dat na takvu pozajmicu spada u najskuplji. Nije tajna da banke plate svojim zaposlenima mogu da isplaćuju samo na osnovu zarade na kamatama na dozvoljene minuse. Cena korišćenja tih pozajmica veća je nego cena bilo kog gotovinskog kredita. Mesečna kamata veća je od dva odsto. Gledano na godinu dana, to je efektivno 30, 40, pa i više procenata. Na nedozvoljen minus ona se kreće oko pet odsto mesečno. Tako banka HVB naplaćuje korišćenje pozajmice po tekućem računu 30,61 odsto godišnje, efektivno, dok je za nedozvoljeno prekoračenje kamata 48,23 odsto godišnje. U Srpskoj banci korišćenje dozvoljenog minusa košta 26,26 odsto godišnje, a nedozvoljenog 43,28 odsto godišnje, efektivno. Poštanska štedionica naplaćuje kamatu od čak 48,15 odsto godišnje na dozvoljen minus, dok na nedozvoljen obračunava naknadu od pet odsto mesečno i efektivnu kamatnu stopu u visini zatezne kamate. To vam ja pricam. Pozdrav od Na_Suvom_LJebu_I_Vodi_U_Dugovima_Slavca

PS: Juče ujutro ja sasvim fino, sporo i pažljivo vozuckam ljutu makinu do posla...kad ti se meni neka baba ispriječi na trotaru i dreknu: "JEL TI TO PO TROTOARU VOZIŠ???!!!" dramska_pauza_2_sekunde "BUDALO JEDNA!!!!" ... (zamislite, budalo jedna...uuuh, dabogdaaa joooooj zubalo u wc šolju upaloooo ...cccccc....)