Pariz ... bice ovdje puuuuno zapisaaaaa

A bila sam sve savrseno organizovala (zelim kazti: JEFTINO i student friendly :) i puno zivaca oko online bookinga i puno cimanja i cunjanja po netu, ma low-cost klasika).. a onda su na dan mog jupipi putovanjca za Pariz taksisti u Marseju organizovali strajk, zakrcili puteve (poredaju se svaki u po jednu traku i voze 20 na sat)veliki saobracajni zastoj je to bio... zakasnim ja dobra 2 sata na voz, puknem silne pare za novu kartu (u tom trenu sam se vec oprostila od prigodnih pokloncica onako pariskih onako bas svima, eto cisto da znate sta vas ceka, tj NE ceka :)). Uz sve to imam tremu od TGV-a koji pici 300 na sat.. sta ako mi pozli od silne brzine, a sta ce bre da mi bude sa frizurom (dal cu da dobijem novu pod pravim uglom na ovu koju vec imam) a mozda bude i neki fejs lifting ;) :P ... sve u svemu utrtila ja i u neka doba uvece umjesto u podne obrem se u Parizuuuuuuuuuuuu.KISOVITOM TMURNOM LEDNOOM OGROMNOM PARIZU. Prednosti metroa skontam u sekundi i u 10 minuta vec sam ispred online bukiranog hostela...uh gadno bre izgleda..pa neki mutan kraj,sa mutnim likovima..zar je ovo monmartr...
uuuuu moram na bus, citav dan sam na faxu.. nastavak u sljedecem brojuuu ... uuu kasnim
ode buuuus :( ...ebga, gdje sam ono stala. AHA, Friends-hostel, blizu Crkve Svetog Srca na MOnmartru, svega ;) 22 evra noc bez dorucka, pristojna to ponuda bjese na netu. Epilog: 'spavala' sam u sobi od najvise 25 kvadrata sa kobojagi kupatilom, 14 ljudi poredanih ko sardine na 7 nakrckanih kreveta na sprat. Nema prozora, ali ima klima ..jebala ih klima, boze kako je unutra bilo zagusljivo, kako je ruchala ona klima a slozno hrkalo svih 13 nemirisljivih spavaca unutra. Bjese to dugo lomno bdenje. Sutradan jos gora kisa. A Pariz golem goooolleeeeeeeem,'samo skrenite tu prvu lijevo i dvije desne, odmah je tu ambasada' znaci da imam da se mlatim bar pola sata oko ogroooomnih zgrada i preko siiiiirokih bulevara. Po prvi put u zivotu sam bila tretirana neobicno ljubazno u ambasadi, ne izvadise mi ni krv ni bubreg, ni gomilu papira nisam morala da im predocim, ja unezvijerena, uplasena, masem onim papirima, ukazujem diskretno ali opet uporno ;) kako nisam ni terorista ni ratni kriminalac iz Bosne/Srbije, al jok, nece oni da vide sve te papire, sve je u redu gospodjice, viza vam je odobrena, veli dobronamjerni intervju-cika. Sustinski skontam da nisam u Srbiji :(. U sljedeca dva sata uspijevam da nadjem bogami pristojan hostel, da se dobro posvadjam s vlasnikom onog starog hostela (dzaba meni duga jezicina, 22 evra su mi ostala zarobljena kod njih...)... dosadna sam, znam, samo sto nisam pocela da pisem svaki sekund ponaosob, al bas sam bila zadovoljna kako se ja snalazim po velikome gradu :D Majkemi :D. I to na 'francuskom' (Dragana razumije navodnike ovdje :))... a onda sam ozbiljno odlucila da cu da prospartam svih 11x9 km muzeja palata parkova i ostalih cudesa zvanih Pariz i da necu (mnogo ;)) da se isfrustriram velicinom istog. I tako i bi....